Sremuš ili divlji beli luk /Allium ursinum/ ide rame uz rame sa dve druge meni omiljene biljke, maslačkom i koprivom.
Zašto baš te tri, pored tako velikog izbora naše lekovite flore? Iz jednostavnog razloga: zato što
volim da jedem. A posebno mi je zadovoljstvo kad znam da je svaki zalogaj unesen u moj organizam neprocenjivo lekovit. Sve tri biljke se mogu kreativno koristiti u formiranju čitavog niza zdravih, a ukusnih obroka. Sve tri biljke, sveže ili u vidu tinktura, preporučuju se kako pacijentima sa oboljelom jetrom, tako i svima koji žele da obraduju svoju jetru i obnove celi organizam.
Do proleća nije tako daleko i ovo je dobra prilika da se podsetimo i, možda, naučimo nešto novo o ovim izuzetnim biljkama.
Danas počinjemo sa sremušom.
Pre nego što damo neke ideje kako koristiti sremuš, da se malo dotaknemo njegovih lekovitih svojstava. Poznavanje dobrih osobina namirnica i načina na koji one deluju u našem telu je veoma
važno. Nauka zvana psihoneuroimunologija dokazuje da lekovite materije imaju bolje delovanje na organizam ako kod korisnika postoji jasna mentalna slika kako pojedini elementi funkcionišu i koje su beneficije za organizam.
Lekovita svojstva sremuša
Ovde možemo prepisati skoro sve lekovite vrednosti gajenog belog luka ali u potentnijoj i za ishranu egzotičnijoj varijanti. Kao prvo, reguliše trigliceride i holesterol. Pomaže kod astme i reumatizma, snižava krvni pritisak i generalno jača imuni sistem. Deluje antioksidantno, što znači da hemijska jedinjenja sremuša vežu za sebe slobodne radikale i toksine i tako pomažu jetri da ih efikasno eliminiše iz organizma. Alin i alicin iz sremuša imaju antimikrobijsko delovanje pa se uvek preporučuju kao pomoćna sredstva protiv svih viralnih i bakterijskih problema.
Deo o hemijskom sastavu i analizi ugavnom uspava čitaoce pa ćemo lekciju o lekovitim sumpornim jedinjenjima sremuša, alinu, alicinu, alianasi, vitaminu C i ostalom – preskočiti. Ako biste, ipak, želeli da saznate nešto više o ovome, napišite svoje pitanje u komentaru ili mi se obratite direktno.
Sremuš u ishrani
Vraćamo se na meni omiljeni deo – korišćenje sremuša u ishrani.
Ja ga uglavnom koristim na dva jednostavna načina: Svež list i glavice u salati, i svež list pripremljen kao pesto.
Za salatu ne treba neki poseban recept. Koristite svoju kreativnost. Svež list, sam za sebe ili u kombinaciji sa zelenom salatom ili nekim drugim povrćem, začinjen morskom ili himalajskom soli, maslinovim uljem i limunom ili jabukovim sirćetom. Listovi su sočni sa blagom aromom belog luka koja ne daje tako težak zadah kao pitomi beli luk. Ako se u kombinaciju dodaju i listovi mladog maslačka, jetra će biti poprilično zadovoljna.
Pesto od listova sremuša (po uzoru na pesto od bosiljka, semenki šišarika i parmezan sira).
Svaka kap ovog umaka je prava riznica zdravlja.
Za pesto od sremuša je potrebno:
1. Svežanj svežih listova. Ne moraju biti ni naročito mladi. Dobri su sve dok je list sjajan i gladak bez oštećenja. Koliko god listova stavite, neće biti puno. Mere ne moraju biti precizne.Vremenom ćete sami videti koji omeri najbolje odgovaraju Vašem ukusu.
2. Čisto devičansko ili domaće nefiltrirano maslinovo ulje. Otprilike 2 dcl na 200 do 300 grama lista.
3. Sirćeta po ukusu. Količina zavisi koliko je sirće jako. Ja predlažem jabukovo sirće, ali se može koristiti i bilo koje drugo.
4. Morske ili himalajske soli po ukusu.
5. Ako želite pikantniji pesto možete dodati i glavice sremuša ili čak čeno pitomog belog
luka.
Ja ne dodajem parmezan ni semenke od šišarika, ali vi možete ako želite. Semenke šišarika se mogu zameniti orasima, bademima, lešnicima, semenkama suncokreta ili bundeve. Izbegavajte parmezan ako brojite kalorije ili ako imate oštećenu jetru.
Sve sastojke zajedno staviti u blender ili procesor hrane i samljeti. Preporučujem da meljete do 60 sekundi maksimalno. Duže mlevenje i zagrevanje smese će izazvati smanjivanje lekovitih vrednosti.
Ovako pripremljen sremuš može se koristiti umesto ulja i sirćeta na salatama, kao preliv za ribu i meso. Sa kačamakom, sa pečenim paprikama i drugim povrćem… Budite kreativni. Ukus je fenomenalan.
Na žalost osoba koje sremuš uzimaju isključivo iz zdravstvenih razloga (problemi sa trigliceridima, pritiskom, arterijama, jetrom itd.), skoro jedini nedostatak ovako pripremljenog sremuša je rok trajanja. Da bi se najbolje iskoristila lekovita svojstva, treba ga potrošiti vrlo brzo. Fantastičan ukus će ostati sačuvan i posle nekoliko dana stajanja u frižideru, ali lekovite vrednosti će biti značajno smanjene.
Drugi nedostatak je relativno kratko vreme u toku godine kad se svež sremuš može naći.
Međutim, za ovaj problem postoji rešenje. Ne tako ukusno, ali potentnije i vrlo praktično rešenje. Naime, pre nekoliko meseci do mojih ruku je došlo nekoliko flašica “Ramslina“. “Ramslin” je tinktura od svežih listova sremuša, napravljena tehnologijom koja skoro momentalno, na mestu branja, zaključa lekovite vrednosti divljeg belog luka u svaku kapljicu. Kapi su potentnije od svežih listova sremuša koji su stajali i nisu upotrebljeni odmah nakon branja.
“Ramslin” je izvanredna solucija za sve one koji nemaju na raspolaganju svež sremuš ili u danima kad sveža biljka nije dostupna.
Bilo da se koristi svež ili u vidu tinkture, sremuš će uvek doneti zdravstvene koristi organizmu, bilo da se radi o lečenju bolesnih ili kao preventiva protiv ranije navedenih tegoba kod zdravih ljudi.
Komentari su zatvoreni.