Svi smo mislili da je INTEGRALNI HLEB UVEK ZDRAVIJI: Istina je DRUGAČIJA i neće vam se dopasti
Da li je zeleni paradajz otrovan? Gubi li naš organizam previše tečnosti ako pijemo kafu? U koje doba dana je najbolje da jedemo?
Poplava mitova o zdravoj ishrani zbunjuje mnoge među nama. Evo šta o šest popularnih uverenja kažu nemački stručnjaci. Članovi Nemačkog udruženja za ishranu (DGE) kažu da bi prema mnogim mitovima o ishrani trebalo imati zdravu dozu skepticizma te nastojati ustanoviti ima li u njima i zrnce istine.
Mit: Smeđi hleb je uvek zdraviji od belog
Među proizvodima od žitarica, poput hleba, rezanaca, pirinča i brašna najzdraviji su oni od punoga zrna, kaže Silk Restmejer iz DGE-a. “Namirnice od celovitog zrna obezbeđuju duži osećaj sitosti, a istovremeno sadrže više hranjivih materija od proizvoda od belog brašna”.
Ali, važno je istaknuti da nije baš svaka vrsta smeđeg hleba ili onog sa semenkama napravljena od celovitog zrna. “Neke vrste hleba smeđu boju dobijaju zahvaljujući ekstraktu slada koji se u njega dodaje, a u nekim vrstama hleba od semenki ima samo semenki suncokreta.
Mit: Zeleni paradajz je otrovan
Nezreli paradajz sadrži solanin. “Reč je o otrovu koji biljku štiti od štetočina”, objašnjava Harald Seitz iz DGE-a. Kada konzumiraju previše zelenog paradajza neke osobe mogu da osećaju simptome poput blaže glavobolje ili bola u želucu. Ali odrasla osoba bi morala da pojede veoma veliku količinu zelenog paradajza da bi joj se javili ozbiljni zdravstveni problemi.
Mit: Kafa je diuretik, pa njeno ispijanje uzrokuje gubitak previše tečnosti
“Nije štetno uz šolju kafe popiti i čašu obične vode, ali nije neophodno”, kaže Restmejer. Kafa, poput ostalih napitaka spada u dnevnu količinu tečnosti koja je potrebna našem organizmu.
Mit: Zamrznuto povrće može zauvek da se čuva
“Zamrzavanje namirnica je odličan način da se neke vrste hrane dugoročno očuvaju”, kaže Restmejer. Kad se one čuvaju na minus 18 stepeni većina hranjivih materija, ukus, ali i izgled, ostaju netaknuti.
Ali s vremenom dolazi do razgradnje namirnica, što znači da duboko smrznuta hrana u jednom trenutku više nema dobar ukus. Savet: “Na ambalaži upišite datum kada ste zamrznuli namirnice, sadržaj i količinu, pa ćete tačno znati koliko je stara.”
Mit: Ukoliko jedete kasno uveče, ugojićete se
“Ako svakodnevno jedete hranu bogatu kalorijama dobićete na težini. Ako u organizam unosite premalo kalorija, gubićete na težini”, jednostavno je pojasnila nutricionista Monika Bisčof. Za osobe koji spadaju u grupu ljudi s normalnom težinom irelevantno je u koje vreme jedu. “Ali ako osoba želi da izgubi na težini, bilo bi poželjno da pokuša da prestane da jede pre spavanja ili noću”, kaže Bisčof i dodaje da je nekim osobama jednostavnije da preskoče obrok u večernjim satima nego tokom dana.
Mit: Digestiv nakon jela pospešuje probavu
Lepo je završiti obrok malom čašicom likera ili rakije, ali to vašoj probavi neće pomoći, kaže Restmejer. Alkohol, naime, podstiče proizvodnju želudačne kiseline, a ona stimuliše nastanak enzima koji pomaže u probavi belančevina. Digestiv, odnosno alkohol, loše utiče na prekomernu osetljivost želudačnih živaca.
Digestivi ne pomažu u procesu probavljanja masne hrane, dodaje Restmjer. Najčešće se alkohol u probavnom sistemu preradi puno brže od masti.