Take a fresh look at your lifestyle.

Izborite se sa sezonskom alergijom

Woman with flu
143

Čim nastupe topli dani, ili u jesen kada vazduh postaje zasićen polenskom prašinom, jednim od najjačih alergena, za osobe preosetljive na ovu supstancu počinje period muka. Osim terapijom i režimom života koje propisuje zvanična medicina, neprijatne tegobe nastale usled reakcije na ovu supstancu možete pobediti i prirodnim preparatima

Začepljen nos, kijanje, peckanje i svrab očiju neprijatni su simptomi polenske alergije koja se najčešće javlja u proleće, a izaziva je cvetni prah leske, breze i neke vrste vrbe; u leto je glavni “krivac” divlji pelen, dok od avgusta do oktobra najveću opasnost predstavlja korovska biljka ambrozija.

Burna reakcija organizma

Alergija je snažna reakcija organizma na prisustvo faktora koje telo prihvata kao potencijalnu opasnost, čak i ako oni po prirodi nisu takvi (polen cveća, trava, drveća, ili neka druga materija).

Organizam ne prepoznaje “dobroćudne” supstance i registruje ih kao “neprijatelje”, a potom šalje “vojsku” da odbrani organizam od “uljeza”. Imunološki sistem pokreće aktivnost antitela sa ciljem da neutrališe stranu materiju – antigen (svaka supstanca koju organizam registruje kao strano telo naziva se antigen, dok su antitela odbrambene snage našeg organizma koje nas štite od bolesti).

Na mestu gde se “sudare” alergeni i antitela, razvija se upalna reakcija koja može biti opšta ili lokalna, što zavisi od puta kojim je alergen dospeo u telo (preko kože i sluzokože, disajnih organa ili gastrointestinalnog trakta). Preosetljivost na neku česticu iz okoline manifestuje se nakon određenog perioda koji se naziva senzibilizacija, tokom kojeg se u organizmu stvaraju antitela.

Vrste alergija i alergena

U alergijske bolesti najčešće se ubrajaju one koje napadaju disajne organe, alergijska kijavica, astma i bronhitis, te alergijski konjunktivitis. Za njima slede one koje se ispoljavaju na koži – urtikarija, atopijski i kontaktni dermatitis, a prate ih digestivne alergije. Najopasniji je takozvani anafilaktički šok, reakcija koja može imati smrtni ishod ukoliko se bolesniku ne pruži odgovarajuća medicinska pomoć.

Često se neke od tih bolesti javljaju udruženo ili jedna drugoj prethode. Spisak alergena toliko je dugačak da ne bi stao ni na nekoliko stranica, ali ubedljivo najučestalije su sezonske alergije. Oko 15% ljudi u svetu pati od ovog imunološkog poremećaja i za njih proleće definitivno nije najlepše godišnje doba. Sa sunčanim i toplim danima u vazduhu se pojavljuje polenska prašina, jedan od najjačih alergena.

Opasnost vreba od polena

Pojava polenske alergije uslovljena je sezonom polinacije biljke na čiji je cvetni prah bolesnik alergičan. Oni koji su preosetljivi na polen raznih vrsta šiblja, breze, topole, hrasta, lipe, pa i voća, reaguju već krajem februara, tokom marta, aprila i maja.

Alergični na polene trava, kao što su ježevica, rudača i popino prase, najviše tegoba osećaju tokom maja i juna, dok osobe čiji imunološki sistem reaguje na polene pelina, niskog i visokog korova i bokvice, najveće probleme imaju od jula do kraja septembra, čak i tokom oktobra. Nažalost, čovek može da bude alergičan na polen nekoliko različitih biljaka, a nisu retke ni unakrsne reakcije u okviru jedne vrste.

Simptomi

Tegobe izazvane alergijskom reakcijom razvijaju se različitom brzinom i intenzitetom. Ponekad su blage, gotovo neprimetne, međutim, mogu da budu i veoma intenzivne, opasne po život, kakva je, recimo, anafilaktička reakcija.

Klinička slika veoma je kompleksna: nos – napadi kijanja, obilna vodenasta sekrecija, zapušenost, gubitak čula mirisa ; oči – konjunktivitis, suzenje, peckanje, svrab, crvenilo, osetljivost na svetlost, otok kapaka; grlo – grebanje, osećaj suvoće ili slivanje sekreta niz ždrelo, promuklost; uši – svrab, otok, sekrecija, poremećaj sluha; disajni putevi – suv nadražajni kašalj, pritisak u grudima, otežano disanje praćeno “sviranjem” u grudima i napadima gušenja (u tom slučaju reč je o alergijskoj astmi); koža – crvenilo, svrab, koprivnjača; ostali simptomi – glavobolja, vrtoglavica, bolovi u zglobovima, mišićima, malaksalost, variranje pritiska, čak i povišena temperatura; izuzetno burna anafilaktička reakcija koja uvodi u šok – javlja se veoma retko.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza polenske alergije postavlja se na osnovu opisa simptoma koji se javljaju tokom određene sezone, nakon čega slede klinički pregled, ispitivanja plućnih funkcija, standardna laboratorijska analiza krvi i alergološko ispitivanje.

Alergije se leče primenom odgovarajućih medikamenata – antihistaminika, hromoglikata, kortikosteroida, beta 2 agonista. Dozu lekova, njihovo kombinovanje i način primene određuje lekar specijalista shodno kliničkoj slici i stepenu bolesti.

Kako se zaštititi?

Postoje faktori čijeg postojanja nismo svesni, a značajno pogoršavaju simptome alergije.

Stres

Naučna istraživanja potvrdila su pretpostavku da hormoni stresa stimulišu proizvodnju IgE, proteina krvi koji uzrokuje alergijske reakcije. Takođe, simptomi alergija javljaju se češće kod ljudi koji pate od anksioznosti, nego kod onih koji nisu preterano nervozni i napeti. Preporučuju se metode relaksacije i dovoljna količina sna.

Boravak na otvorenom

Tokom prepodnevnih sati ne bi trebalo izlaziti iz kuće, kao i po vetrovitom vremenu jer je tada koncetracija polena najjača.

Alkohol

Alkohol povećava rizik od dugogodišnjeg alergijskog rinitisa za tri odsto: bakterije i kvasac iz alkohola stvaraju histamin, hemikaliju koja uzrokuje tegobe kao što su zapušen nos i svrab očiju.

Dim cigarete

Brojne toksične hemikalije iz cigareta loše deluju na sve ljude, a naročito na osobe koje pate od alergija. O čemu treba voditi računa Alergolozi savetuju da se izbegava boravak na otvorenom i da se zatvaraju prozori kada vazduh sadrži visoku koncentraciju polena.

Kada se uzimaju lekovi?

Medikamenti koji blokiraju histamine najefikasniji su ukoliko se uzimaju pre nego što se poveća koncentracija alergena u vazduhu. Osim toga, simptomi kao što su kijanje, suzenje očiju i curenje nosa najčešće se javljaju ujutro, pa ih tokom sezone treba piti uveče.

Lična higijena

Čim stignu kući, osobe koje pate od alergije trebalo bi da se istuširaju i stave odeću na pranje da bi se izbeglo širenje čestica po stanu. Takođe, neophodno je često prati ruke i presvlačiti se više puta dnevno. U kritičnim danima mora se izbegavati sušenje veša na otvorenom jer se polen više lepi na mokro rublje.

Čišćenje kuće

Redovno usisavanje i pranje podova osnovna je mera koja se preduzima kada je reč o higijeni u stanu. I još nešto: istraživači su otkrili da fikus, juka, palma, bršljan, orhideja i razne vrste paprati najviše iritiraju osobe sklone alergijama, pa im se ne preporučuje da ih gaje u kući. Sport Sportske aktivnosti u prirodi treba upražnjavati posle kiše kada je koncentracija polena najmanja.

REN ZA LAKŠE DISANJE: Kada polenska alergija uzme maha, najveći problemi povezani su sa disanjem. Za pročišćavanje sinusa najbolje je uzeti zalogaj svežeg rena. Lekari čak tvrde da je dnevna doza ove biljke neophodna samo dok se simptomi alergije ne ublaže, a nakon toga potrebno je uzimati tek nekoliko kašičica rena svakog meseca – da bi se sprečio novi napad alergije.

MED I KOPRIVA: Ova biljka se pokazala kao sjajan lek protiv alergija jer jača imunitet. Istraživanja pokazuju da su preparati od ove biljke delotvorni u lečenju alergijskih simptoma u nosu, a najbolje dejstvo ima koren koprive. Za smesu koja dugotrajno oslobađa od alergijskih tegoba potrebno je po pola kilograma koprive i meda. Koprivu je neophodno ubrati na mestu koje nije izloženo zagađenju, a zatim je samleti u mašini za meso i napuniti teglu do polovine. U drugu polovinu dodati med i ostaviti u frižideru 10 dana uz povremeno mešanje. Svakog jutra na prazan želudac uzeti po jednu kašičicu smese, a da bi se postigao pravi efekat, potrebno je pojesti celu teglu. Matična mleč takođe se koristi za ublažavanje simptoma alergije…

(Lekovitobilje.rs)

Facebook Komentari

Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.