Take a fresh look at your lifestyle.

Dva litra tečnosti dnevno je zabluda? Bitno je koliko tečnosti gubite

Foto:Pixabay
0 4,451

Topli letnji dani i sunčani periodi često prouzrokuju dehidrataciju kod ljudi. Shodno ovome, lekari često preporučuju 8 čaša vode dnevno ili, pak, 2 litra.

Međutim, ovo mišljenje je pogrešno, jer prekomerno unošenje vode, radi hidratacije, može izazvati ozbiljno oštećenje našem organizmu.

S obzirom da je balans između natrijuma i vode izuzetno bitan, veoma je retko da pojedinac umre od prekomernog unosa vode, ili, pak nedovoljnog unosa. U većini slučajeva, sam organizam pronađe neophodni balans potreban za dalje funkcionisanje, međutim, to ne znači da organizam neće trpeti određene posledice.

 

Shodno tome, preporučuje se da dnevni unos vode bude srazmeran količini vode koju gubimo na dnevnom nivou. Taj gubitak vode nije isti kod svakog, već zavisi od različitih sposobnosti pojedinaca.

Koliko vode bi trebalo da osoba nadoknađuje prilikom gubitka, zavisi od tri faktora:

Telesne težine: Krupniji ljudi zahtevaju veći unos vode

Okolne temperature:
 Kada je izuzetno vruće, ljudi se znoje, pa samim tim gube više vode

Fizičke aktivnosti: Ukoliko je osoba fizički aktivna, onda je gubitak vode znatno veći, nego kod osobe koja ne praktikuje fizičku aktivnost.

Konačno, ostaje nepoznato zašto se ljudi vode pravilom – 2 litra vode dnevno, iako sam organizam, nekad, ne može da primi toliku količinu tečnosti. Možda ova preporuka “2 litara vode dnevno” predstavlja pogrešnu interpretaciju originalne preporuke Američkog nutricionističkog odbora iz 1945.godine, kao i Evropske komisije za proveru hrane, koje glase:

“Dnevni unos tečnosti podrazumeva konzumaciju sviih vrsta pića i tečnosti, čak i one tečnosti koje se nalaze i u hrani”.

Ovo znači da bi tečnosti, koje se nalaze u voću, povrću i generalno hrani, kao i mleko, kafa, sokovi, pivo i žestoka pića, predstavljali onaj, takozvani, dnevni unos od 2 litra tečnosti.

Kako regulišemo unos vode?

Ukupni balans telesnih tečnosti u našem ogranizmu, koji naučnici još nazivaju i homeostazom, je veoma komplikovan.

Naime, u sklopu oba bubrega nalaze se, takozvane, nevidljive mreže akvaporina 2, odnosno, vodene mreže koje reaguju na određeni hormon – vasopresin. Ovaj hormon je izlučevina zadnjeg režnja hipofize i deluje na bubrege, a ima ulogu u centralnom nervnom sistemu. Glavna funkcija ovog hormona je da vrši “štednju” vode, koncentrisanjem i smanjenjem zapremine urina, šaljući signale centralnom nervnom sistemu.

Jednom kada ovaj hormon pošalje poruku centralnom nervnom sistemu, bubrezi će u roku 40 sekundi prepraviti disbalanas u prekomernom unosu tečnosti ili, pak u nedovoljnom unosu tečnosti.

Konačno, zahvaljujući ovom procesu, ukoliko unesemo prekomernu količinu vode, izbacićemo je putem fizioloških potreba, a ukoliko nemamo dovoljan unos određene količine vode, moramo ga nadoknaditi.

Facebook Komentari
Foto Pixabay
Autor/Izvor B92
Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena.