Celer (Apium graveoleus) je dvogodišnja zeljasta biljka. Najpoznatije sorte su: praški, jabučar, imperator i alabaster. Narodni nazivi za celer su: selin, pitomi celer, zelena, celon.
Razlikuju se tri vrste celera: celer korenjak, celer lišćar i celer rebraš. Celer korenjak razvija zadebljao loptast koren bele ili žućkaste boje. Meso je belo, sočno i aromatično. Celer lišćar razvija bujnu rozetu nežnog i aromatičnog lišća koje se brzo obnavlja posle rezanja.
Celer rebraš ima duge zadebljale, vrlo sočne i aromatične lisne drške. Koristi se za salatu i kao dodatak jelima i konzervama.
Celer sadrži mnogo ugljenih hidrata što znači da je vrlo hranljiv. Bogat je pektinom i biljnim antibioticima. Sadrži čitav niz vitamina, najviše vitamina C, zatim vitamina A, skoro sve vitamine iz grupe B, a tu su i vitamini F i K. Celer je bogat mineralima kalijum, kalcijum, fosfor, jod, bakar, gvožđe, jednu trećinu svih minerala čini kalijum.
Celer osim što se koristi kao začin, veoma mnogo se koristi i kao salata. Celer se pored zelene salate i peršuna, smatra najboljim aperitivom i najkorisniji je ako se jede pre glavnog jela. Ovo povrće je intezivnog ukusa i mirisa i priprema se za salatu slično kao karfiol, mirođija ili cikorija. Listovi se koriste kao začin. Kao delikates poznate su kriške celera u kombinaciji sa kiselim mlekom ili mekim sirom, na primer 100g rokfora (”buđavog“ sira) ili kačkavalja, 50g putera 1 kašika pavlake.
Krtolasti celer kada se koristi za salatu treba ga najpre očistiti i oprati. Može da se iseče na kriške i da se jede u svežem stanju, a takođe može i da se kuva Vodi u kojoj se kuva dodaje se malo soli i limunovog soka. Celer tada neće potamneti, a ukus će biti još izraženiji.
Seme celera je baza za homeoptske ekstrakte koji se upotrebljava kao diuretik (sredstvo za izmokravanje). Ekstrakt pomaže kod čišćenja organizma od toksina, a naročito je dobar kod gihta, gde se kristali mokraćne kiseline sakupljaju u zglobovima.
Celer usled visokog sadržaja eteričnih ulja ima veoma specifičan i jak ukus. Eterična ulja ubrzavaju varenje i razmenu materija u organizam, osim toga, celer sadrži kalijum, koji podstiče izlučivanje tečnosti. Koren celera je efikasan diuretik koji se koristi za kamen u bubregu.
Takođe se koristi kao lek za otklanjanje probavnih smetnji. Celer možemo koristiti i kod astme, kamena u bubrezima ili bešici, kao i kod kožnih oboljenja. Koristan je i kod sniženja holesterola i kao urinarni antiseptik. Delotvoran je i za lećenje astme, za jačanje želuca, hroničnog katara pluća, grčeva i nadutosti, slabosti želuca. Celer poboljšava sastav i cirkulaciju krvi. Celer opušta nervni sistem i omogućava dobar i kvalitetan san.
Za sniženje visokog krvnog pritiska, očistiti i iseckati 2-3 korena celera, stabljike i lišće i kuvati 15 minuta. Tako skuvan čaj procediti i piti, nezaslađen, po 2 šolje dnevno. Može mu se dodati i sok od limuna ili šargarepe.
Za pospešivanje apetita: po 25 g korena celera, morača, lincure i kičice. Čaj spravljen od ove smeše pije se pre jela.
Sok (isceđeni) od svežeg korena celera i listova celera je odličan lek u ranim fazama reumatizma i gihta, a preporučuje se osobama sklonim gojenju, kao i onima koje pate od celulita. Snižava krvni pritisak i smanjuje nivo šećera u krvi.
Sok od celera povoljno utiče na regulaciju menstruacije.
Sok od celera i limuna, predstavlja dobar lek protiv prehlade i povišene temperature. Koristan je i protiv glavobolje a pogodan je i za dijabetičare. Jedan limun oljuštiti i dodati mu 10 štapića celera koji su dobro oprani. Iscedite limun i celer zajedno.
Svež sok od celera, isceđen, veoma je zdrav jer utiče na otklanjanje toksina iz organizma.
List celera je hranljiv i zdrav, sadrži čak sedam puta više vitamina C nego koren.
Dijete sa malo celuloznih vlakana i dijete bez šećera ograničavaju upotrebu celera u ishrani.
Pri kupovini izbegavati smežurane i požutele stabljike, jer su bez svežine i sa znatno manje vitamina A i C. Glavica celera treba da bude bele boje i da ima sveže lišće. Oštećeni i natruli koren celera sadrži materiju zvanu furokumarin, koja može biti kancerogena. Kada se čuva u frižideru (maksimalno 7 dana), treba da bude u plastičnoj kesi,nkako bi se zadržala svežina i čvrstoća.