Ako je za vas BELI ŠEĆER BAUK, postoje SAVRŠENO ZDRAVE ZAMENE i imaju O KALORIJA! Nutricionisti tvrde da je OVO NAJBOLJA (i najslađa) alternativa!

Takođe, pomodarstvo nije zaobišlo ni ovaj svet, pa često neku namirnicu izbegavamo jer smo načuli da je “loša”, i suprotno – neku koristimo jer smo uočili da svi tako rade. Upravo takav sličaj je sa belim šećerom – većina je počela da ga izbegava u širokom luku, ne shvatajući suštinu problema, pa su mahinot krenuli u potragu za zdravim zamenama za šećer, ni ne proveravajući koliko su iste dobre.

“Beli šećer inicijalno nije poguban po naš organizam, ali zbog modernog načina ishrane i prevelikih količina konzumiranja šećera, to sve više postaje. Čini se da gubimo bitku sa šećerom pošto se on nalazi u 80 % industrijskih proizvoda – od keksa, slatkiša, preko slanih grickalica, do kečapa, sirnih namaza, pekarskih proizvoda i sličnih, gde se njegovo prisustvo ne očekuje. Zbog toga je šećer danas veliki problem, dijabetes je sve češća pojava, a insulinska rezistencija poprima epidemijske razmere. S toga, treba maksimalno ograničiti njegovu konzumaciju – ovo važi za zdrave ljude, dok predijabetičari i dijabetičari treba u potpunosti da izbace šećer i okrenu se drugim zaslađivačima”, ističe nutricionista-dijetetičar Tanja Olajdžija, te nam savetuje šta da na prvom mestu doživimo kao zamenu za šećer:

“Zdravim ljudima uvek prvo preporučujem med, koji kao prirodni zaslađivač obiluje vrednim mikronutrijentima, ali poseduje i važno antifungalno, antibakterijsko i antivirusno svojstvo. Dijabetičari takođe mogu konzumirati med, ali unos zavisi od propisane terapije i mora biti usklađen sa istom.”

Ako vam se med iz nekog razloga ne čini kao najbolji izbor, tu je još čitav niz zaslađivača, no važno je pre upotrebe o svakom se dobro informisati. Jer recimo sada i te kako aktuelan i tražen kokosov šećer zapravo i nije dobra opcija.

“Kokosov šećer ima možda i najsličniji ukus belom šećeru i iako je danas “popularan” i istina je da sadrži određene minerale, po kalorijskoj vrednosti i glikemijskom indeksu jednak je običnom belom šećeru”,objašnjava naša sagovornica.

Dakle, osim meda, na raspolaganju su vam i sledeće zamene za svima nam omiljen šećer, koji bi trebalo da zdravu ishranu učine lakšom, zanimljivijom i podnošljivijom:

1. Ksilitol ili brezin šećer

Ksilitol je prirodni šećer koji se dobija iz brezine kore bogate mineralima. Ponaša se i rastapa poput tradicionalnog šećera i u potpunosti može da zameni njegov ukus. Ima daleko nižu kalorijsku vrednost, te dorpinosti stabilizaciji telesne težine, a utiče i na održavanje normalnog nivoa šećera u krvi. Ksilitol se ne može koristiti za pečenje hleba ili kolača sa kvascem, i ne može se karamelizirati.

2. Eritritol

Eritritol ima ukus koji je gotovo istovetan šećeru, ali je 30% manje sladak od šećera. Glikemijski indeks mu je 0, što znači da uopšte ne podiže nivo glukoze u krvi. Sadrži samo 0,2 kalorije po gramu, što je 95% manje od belog šećera. Lako je svarljiv, i ne pogoduje razvoju bakterija i gljivica, poput karijesa ili kandid. e

“Za pojedina stanja kada je izuzetno važno maksimalno izbegavati svaku vrstu šećera (npr. antikandida dijeta), prva preporuka su eritritol (šećerni alkohol, prirodna supstanca, bez kalorijske vrednosti i glikemijskog indeksa 0) i stevija (južnoamerička biljka, takođe ne podiže šećer u krvi i nema kalorijsku vrednost)”, akcentuje Olajdžija, i dodaje da eritritol, baš kao i ksilitol i maltitol (svi šećerni alkoholi), treba da se konzumiraju u manjim količinama, zbog laksativnog efekta.

Takođe, naša sagovornica akcentuje da su pomenuti ksilitol i eritritol varijante najzanimljviije “ljubiteljima” belog šećera, s obzirom da su gotovo iste strukture, samo je ukus manje sladak od konzumnog šećera.

3. Stevija

Stevija za razliku od šećera i veštačkih zaslađivača ne stimuliše insulin, prirodna je i neprerađana ima i lekovita svojstva. Dostupna je u tečnoj, praškastoj i formi tableta. Može da zasladi skoro sve i to bez kalorija, ugljenih hidrata, bez opasnosti od pojave karijesa i naravno bezbedna je za dijabetičare; zapravo nema nuspojave. Na duge staze, ako šećer trajno zamenite čistom stevijom (oprez – proizvođači često različite mešavine prodaju kao steviju) svom organizmu učinićete samo dobro.

“Moj izbor uvek su med i stevija, pri čemu ukus stevije neće odgovarati svima. I moram da naglasim da obavezno čitate deklaracije, pošto danas prave razne mešavine veštačkih zaslađivača koji nisu dobri (aspartam, acesulfam K i sl.) i stevije u manjem procentu i to nazivaju “stevijom”. Preporučujem samo čistu steviju, ukoliko se odlučite za mešavinu, bolji izbor je običan beli šećer. Takođe kod izbora meda treba biti obazriv, čitati deklaracije (med ne sme da sadrži glukozno-fruktozni sirup ili druge dodatke šećera) i birati proverene opcije”, zaključila je nutricionista-dijetetičar Tanja Olajdžija.

4. Ječmeni slad (malteks)

Izgledom podseća na med, ali s obzirom na specifičan miris i ukus velikom broju namirnica menja ukus, a najviše voću. Jedna i po kašičica malteksa zamenjuje kašičicu šećera, a na sto grama sadrži oko 300 kalorija. Bogat je kalcijumom, kalijumom, gvožđem, magnezijumom, vitaminima B kompleksa…

5. Javorov sirup

Javorov sirup se pravi od slatkog biljnog soka koji cirkuliše kroz javor drvo, te sadrži kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, natrijum, kalijum i cink. Ipak, na našem tržištu drži visoku cenu, u odnosu na ostale prirodne zaslađivač. Zamena rafinisanog šećera u receptima sa identičnom količinom javorovog sirupa će smanjiti ukupan sadržaj šećera koji unosite, ali javorov sirup i dalje ima visok glikemijski indeks.

“Što se tiče ječmenog slada (malteksa) i javorovog sirupa, to jesu prirodni zaslađivači i sadrže određen procenat važnih mineralnih materija, međutim lično bih se uvek opredelila za med koga ima i više nego dovoljno na našem podneblju, nego što bih posezala za finansijski neisplatljivijim javorovim sirupom, a posebno što ne smatram da je nutritivno bogatiji od meda”, pojasnila nam je Tanja.